Željko, otac Dušice Tošić (13) iz Kalenića kod Užica, koju je pregazio kamion na putu od kuće do škole: Krenuo sam za sanitetom prvo u Užice pa u Beograd, još je disala... Kada smo stigli, lekari su samo rekli: Gotovo je
Ovo nam govori Željko Tošić, dok mu užasna stvarnost kida roditeljsku dušu, zbog spoznaje da je ostao bez svoje mezimice Duške (13). Nesrećna devojčica poginula je na magistralnom putu, 500 metara od svog doma, kada ju je, dok je pretrčavala ulicu, udario kamion.
"Ova će kuća na tebi ostati, Dulka, sine..." Ovim rečima je otac Željko svakodnevno ispraćao u školu i raširenih ruku je dočekivao na pragu njihovog doma. Bilo je tako sve do utorka, do kobnog popodneva kada se porodica sa svojom trinaestogodišnjom devojčicom, ne sluteći najgore, pozdravila poslednji put, u 12.15. Dok je prelazila magistralni put, malenu Dušicu udario je kamion "zastava", a bitku za život anđeo iz Kalenića izgubio je kasnije, na putu od užičke Opšte bolnice do beogradske VMA.
Devojčica je bila na putu od kuće do škole, kada je odlučila da pređe magistralu.
- Majka Dušičinih drugarica je sa svojom decom naišla putem, trebalo je da poveze i nju. Dušica je bila sa druge strane puta, ne znamo zašto, jer ulicu nikada nije prelazila. Stajala je pored kolovoza, propustila je jedan kamion, a zatim je zakoračila na asfalt. Nije videla da iz pravca Kosjerića dolazi drugi kamion "zastava" - očajan je Slavko Dragutinović, prijatelj i komšija Tošića. - Istog trenutka kada je kročila na put, kamion ju je udario zadnjim delom... Kamion je sleteo s puta.
Vozač kamiona Aleksandar R. (33) iz Užica, uspeo je da zaustavi vozilo desetak metara od mesta sudara. Nesrećnik je izašao iz kamiona, a na putu je ugledao strašan prizor: pored komadića stakla sa razbijenog zadnjeg svetla kamiona, nepomično telo deteta u lokvi krvi. Posle tragedije saslušan je u užičkoj policiji.
U domu Tošića u Kaleniću, majka Milka, otac Željko i baka Milica okruženi su komšijama i prijateljima, svi nemi u bolu porodice koju poštuju i sa kojom dele svakodnevicu, ne pronalaze ni reč utehe, ni tračak nade. Dušičina sestra Milica, godinu i po starija, je kod druge bake, a uz očaj raste i strah: kako će dete prihvatiti gubitak sestre.
Komšije pokušavaju da bol umanje, da pomognu, ali leka nema. Kažu, stidljiva, promišljena, pametna, Dušica je bila ponos Tošića. Znala je da sama ode u maline, da pomogne, da unese drva za ogrev, da se majci nađe u kućnim poslovima. Gitara i harmonika bile su joj omiljene igračke, stidljivo je u sobi pevala, bila je po prirodi vesela i vedra, baš kao i njen otac. Sada je nema, iza Dušice, slomljene duše sebi traže leka, ali ga ne nalaze. Malena Dušica Tošić, anđeo iz Kalenića, biće sahranjena u četvrtak u svom selu.
novosti.rs
