Ekonomski smak sveta je već počeo i investitori nisu u stanju da mu se odupru, tvrdi Bil Boner iz "Boner i partners" u tekstu koji je objavio "Biznis insajder"
Boner kao razlog za to navodi rast kreditiranja i zaduživanja decenijama unazad u SAD, pozajmljivanja i trošenja novca koji nije zarađen, a koje je uvodilo ceo svet u "ludačku trku" koja je, kaže, pri kraju.
"Nakon velikog straha u avgustu, investitori su se vratili svom opuštenom ludilu. Zaključili su da ne treba ni o čemu brinuti. Možda su u pravu. Nikada se ne zna, ali naša procena je da je smak sveta već počeo... i oni nisu u stanju da mu se odupru", ovako počinje autorski Bonerov tekst, čije je delove preneo "Blic".
Boner navodi da se od kraja Drugog svetskog rata, kreditiranje širilo po SAD i dodaje da je to, na početku, bilo zdravo širenje.
Mlade porodice iz srednje klase su uzimale kredite pod hipotekom i pravile račune na platnim karticama, poput "Dajners klaba" i "Amerikan ekspresa".
Onda su, krajem pedesetih godina prošlog veka, stigle prve kreditne kartice. To je pratilo povećanje broja potrošačkih kredita.
"Do sedamdesetih godina sve je bilo u redu pošto su i plate rasle. Uz toliko novih tehnologija koje su se pojavljivale, ljudi su verovali da će plate samo nastaviti da rastu. Dug nije bio problem - niti za naciju niti za domaćinstva. Mogli smo da ga 'prerastemo", ističe Boner.
Prema njegovim rečima, čudni, iako i dalje ne u potpunosti shvaćeni, novi trend započeo je sedamdesetih godina - nakon što je uračunata inflacija, prihodi većine Amerikanaca drastično su opali.
"Deceniju za decenijom, trend pada bruto domaćeg proizvoda bio je nizak. U najvećem delu SAD, BDP po glavn stanovnika dostigao je vrhunac sedamdesetih ili osamdesetih godina", dodaje Boner.
On upozorava da je neverovatno da prosečni zaposleni Amerikanac danas zarađuje manje nego što je zarađivao pre pola veka - opet računajući promene u inflaciji potrošačkih cena.
"To nije isto kao kada bismo rekli da osoba sa dobrim poslom zarađuje manje danas nego šezdesetih godina. Prema Statističkom birou SAD, prosečna zarada s uračunatom inflacijom kod Amerikanaca koji spadaju u pet odsto onih koji najviše zarađuju sada je veća za više od 75 odsto u odnosu na 1967. Žene takođe više zarađuju", navodi se u Bonerovom tekstu.
Međutim, dobri poslovi su postali retki. Podaci o procentu zaposlenih ili onih koji traže posao u odnosu na ljude u radnom dobu, pali su na najniži nivo od 1977.
"Iako je privredni rast opao zajedno sa zaradama većine ljudi, dug - koji je drugo lice kreditiranja, nastavlja da raste... Pitate se zašto bi kreditori nastavili da pozajmljuju novac ljudima koji nisu u stanju da otplate dug? Odgovor: Igra je nameštena", tvrdi Boner.
Bonerova opaska je, posle istorijskog pregleda finansijskih poteza američkih vlasti, da ne može mnogo ljudi da odoli zovu novca.
"Amerikanci su dokazali da u tome nisu bolji od ostalih. Padajuće kamatne stope i papirnati dolar dali su im priliku da osiromaše sebe trošeći novac koji nisu zaradili.
Iskoristili su šansu koja im je ponuđena. Pozamljivali su i trošili... i uvodili ceo svet u ludačku trku. Ali, sada je predstava gotova", zaključio je Boner.
b92.net
